Иста мета, исто (слично) одстојање


Отворено писмо народу, Влади и Владарима Србије

 

ЗА МАРИЈИН ЗАКОН

Не окрећи главу, заустави се, размисли и ПОМОЗИ ДА СЕ ЗАУСТАВИ ЗЛО!

 

Злочин од 26. јуна 2010. године у коме сам изгубио ћерку, дете од непуних осам (8) година, као да није био довољна опомена нашем друштву и пре свега, онима који одлучују о судбинама обичног света. Мислим на судску и законодавну власт државе Србије, чији сам поданик. 

 

– Да подсетим, те несрећне и црне суботе, зло се дигло из најдубљег понора пакла и отелотворило у обличју Младена Огулинца (52), процесуираног сексуалног напасника, силоватеља и не залеченог алкохоличара који је слободан ходао земљом, по вољи оних који су проценили да исти није опасан по људе, те су му грехе (силовање ) из прошлости опростили „у име народа“. Монструм је, по сопственом признању измилео из јазбине у којој је мрцинио свој бедни живот, на превару отео жртву (невино дете) из родитељске куће и са њом се вратио у брлог где је починио један од најјезивијих злочина за који човечанство зна. 

 

Отео ми је крвник ћеркицу, приказивао јој порнографске филмове, силовао је, затим угушио (ђаволи га у паклу гушили) јастуком „ да не исприча, мило моје мајци“ и на крају свог крвавог пира, мало тело бацио иза помоћног објекта (шупе) у својој проклетој авлији. Кукавица и људска гњида се након злочина одметнула у шуму у којој је ухваћена, од стране мојих комшија и рођака 20 сати касније. Овај злочин није добио свој судски епилог, јер је зликовац скапао у сну, од срчаног удара на празник Светог Илије, Маријин рођендан у затворској болници у Београду. Зашто је био притворен у затворској болници, а не у притвору, затвору не питајте мене, него оне који су одлучили да је „болестан“ и да му треба нега. Ђаволи га „неговали“, да Бог да. Мрцињак је у полицији до детаља описао злочин, чије сам Вам детаље изнео, да би се пред истражним судијом бранио ћутањем, на савет адвоката који му је додељен по службеној дужности! Након свега, кроз шта смо прошли, моја жена, синчић од тада четири године (сада пет и по) и ја, одлучио сам да свој живот подредим борби за доношење антипедофилског и антисилеџијског закона, којег у земљи коју волим и поштујем нема! С тим у вези оснивам фондацију, која ће носити име моје покојне кћери, „Марија Јовановић – Дете“ са јасним циљевима.

 

 СИЛОВАЊЕ НЕ СМЕ ВИШЕ БИТИ РЕЦИДИВ – ДЕЛО У ПОВРАЋАЈУ!

КАЗНЕНА ПОЛИТИКА ПРЕМА ПЕДОФИЛИМА НАЈОШТРИЈА МОГУЋА, НЕМА МИЛОСТИ И ДРУГЕ ШАНСЕ ЗА ЊИХ. НИ ЖРТВЕ КРВНИКА НЕМАЈУ ДРУГУ ШАНСУ!

 

Забрињавајуће велик је проценат силоватеља повратника. Као и све распрострањенија педофилија у држави у којој живимо. Новинске ступце скоро свакодневно испуњавају овакви злочини. Последњи се догодио у недељу 26. фебруара текуће године у месту Врачев Гај, покрај Беле Цркве. Када је Рајко Јовановић, силоватељ повртаник секиром, зверски убио Драгана Петровића и покушао да му силује ћеркицу од 12 година, поред његова обезглављена тела. Сам чин силовања (на срећу) није успео да обави, јер је био превише пијан. Након крвавог пира се и овај олош одметнуо. За време бекства је навраћао у родитељску кућу, где је напкон и ухваћен. Рајка Јовановића, двадесетседмогодишњег злотвора из Врачева Гаја држава Србија је „ у име народа“ осудила на четири и по (4,5) године (!!!) због силовања непокретне старице и ментално заосталог детета. Да би иста та Србија Рајка, опет „у наше име“, име народа ослободила након одлежане три године, због примерног владања! Мада је, у међувремену, имао једно бекство из затвора у који је враћен. Примерно, нема шта. Шок, за шоком! За неверицу.

 У некој другој нормалној Србији, Рајко и њему слични не би имали шансу да икада више до краја својих бедних живота виде зрак сунца, а да није кроз затворске решетке. У овој, Вашој и мојој Србији сексуални предатори се пуштају да слободно тумарају и чине злочине, а судије их у наше име, име народа награђују срамотно ниским и мизерним казнама. Због свега наведеног сам дао себи слободу да напишем предлог закона који би педофиле и силоватеље држао подаље од њихових жртви. Када већ нико од оних који се баве правдом и правом то неће или не жели.

 

Слободан Јовановић Стари Лединци, поред Новог Сада.

ЗАУСТАВИ ПЕДОФИЛИЈУ! ПОДРЖИ МАРИЈИН ЗАКОН!

Текст је написан и објављен 03.марта 2012. године.

 

О marijajovanovicdete

Фондација „Марија Јовановић – ДЕТЕ“ Стари Лединци, Селиште 1/а 0212977532 0631742151 email : marijajovanovicdete@gmail.com ПИБ : 107681059 Матични број : 0000028825862 Осмогодишњу Марију Јовановић, 26. јуна 2010. отео је, силовао и зверски удавио педофил, силоватељ повратник Младен Огулинац. Комшија породице Јовановић. Фондација “Марија Јовановић-ДЕТЕ“ је основана 14.11.2011.године у Старим Лединцима, поред Новог Сада, непуних годину и по дана након злочина који је потресао Србију. Фондацију чине сви они који су спремни да на било који начин помогну да Србија добије антипедофилски закон, Управни одбор, на челу са председником и управитељ, уједно и оснивач. Фондација за трајне циљеве има : 1. отворену и бескомпромисну борбу против педофилије, 2.борбу за доношење антипедофилског закона, 3.стипендирање ђака првака, 4. друге видове помоћи деци и младима. За ту сврху су отворени рачуни код “Уникредит банеке а.д. Београд Србија” динарски : 170003001545100060 и девизни, еуро : 30015451002 Држава Србија крајем јуна 2010. односно, њен тадашњи секретар у министарству Правде Слободан Хомен, након злочина обећава доношење антипедофилског закона (три дана након злочина), те мониторинг силоватеља и педофила након одслужене казне. Све је остало само на обећању. Увидевши да “од те работе нема ништа” решио сам да ствар узмем у своје руке те сам написао предлог антипедофилског закона и са њим изашао у јавност. Након краће преписке по медијима и притиска јавног мњења, те приближавања избора (у мају 2012.) уследио је и позив из министарства Правде и моје виђење и разговор са државним секретаром, који је резултирао помпезним УСВАЈАЊЕМ такозваног, МАРИЈИНОГ ЗАКОНА од стране Владе Србије, 20. априла 2012. године. Да би заживео и почео се примењивати, закон је требало да потврди још и скупштина Србије. Међутим, уследили су избори на којима је дошло до промена и нова Влада Србије је повукла све предлоге закона које је предходна предложила, на поновно разматрње. У преписци са новим министром Правде, Николом Селаковићем сам добио његово чврство уверавање да ће дати све од себе да закон коначно дође пред народне посланике, што је неколико дана касније господин министар и јавно потврдио у интервјуу за “Вечерње новости” од 16. 08. 2012. Док се закон коначно не усвоји остаје ми (нам) да се молим(о) да се сличан злочин никада више, нигде и никоме не понови и да моја Марија буде последње дете по којем ће неки антипедофилски закон носити име! ЗА МАРИЈИН ЗАКОН! Оснивач и управитељ фондације Слободан Јовановић.
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Постави коментар